Časopis "Nova ekonomija" od 2014. godine istražuje, kroz seriju tekstova, kako su propadala srpska javna preduzeća, koliko to ukupno košta sve građane Srbije i šta su najbolja rešenja za reformu javnih preduzeća. Ove analize na temu rada javnih preduzeća, kojima se mediji u Srbiji bave sporadično, realizovane su se uz podršku Evropske unije I National Endowment for Democracy.

  • Javna preduzeća - blago ili noćna mora

    Nova ekonomija Broj 77, januar 2021.

    Javna preduzeća imaju 23 odsto ukupnog kapitala u privredi Srbije. Privatizacija ih je, uz retke izuzetke, do sada zaobišla, ako izuzmemo NIS, koncesiju za beogradski aerodrom i delimičnu privatizaciju Er Srbije. 

    Javna preduzeća imaju 23 odsto ukupnog kapitala u privredi Srbije. Privatizacija ih je, uz retke izuzetke, do sada zaobišla, ako izuzmemo NIS, koncesiju za beogradski aerodrom i delimičnu privatizaciju Er Srbije. 

  • Milioni potrošeni, niko ne odgovara

    Nova ekonomija Broj 76, decembar 2020.

    Propusti i nezakonitosti u javnim nabavkama JP Putevi Srbije teški su skoro pola milijarde evra. Nekoliko dana posle objave izveštaja državne revizorske institucije, traže povećanje putarine. Ne samo da se poslovi dobijaju mimo pravila, po dogovorima, a ne po zakonima ove zemlje, nego se još na njima prave ekstraprofiti. To je slika kataklizme pravnog sistema zemlje. ?

    Propusti i nezakonitosti u javnim nabavkama JP Putevi Srbije teški su skoro pola milijarde evra. Nekoliko dana posle objave izveštaja državne revizorske institucije, traže povećanje putarine. Ne samo da se poslovi dobijaju mimo pravila, po dogovorima, a ne po zakonima ove zemlje, nego se još na njima prave ekstraprofiti. To je slika kataklizme pravnog sistema zemlje. ?

  • Nije problem ukus, nego cena

    Nova ekonomija Broj 75, novembar 2020.

    Dve godine država, vlasnik najvećeg telekomunikacionog operatera, sluša kritike na račun investicija u kupovinu kablovskih operatera. Poslovni rezultati i poslednje odluke menadžmenta iznova daju povod za otvaranje pitanja da li se kupovina više lokalnih operatera isplatila

    Dve godine država, vlasnik najvećeg telekomunikacionog operatera, sluša kritike na račun investicija u kupovinu kablovskih operatera. Poslovni rezultati i poslednje odluke menadžmenta iznova daju povod za otvaranje pitanja da li se kupovina više lokalnih operatera isplatila

  • Poreski obveznici opet plaćaju dugove

    Nova ekonomija Broj 74, oktobar 2020.

    Ko će da plati dug Er Srbije od preko 56 miliona evra koji upravo dospeva, nije neko intrigantno pitanje. Mada postoje tri opcije – da kompanija dug ne plati, dakle da bankrotira, da deo duga preuzme suvlasnik Etihad, što se neće desiti, i da taj novac plati država Srbija – svi znamo da će se desiti treća opcija. Samo ne znamo dokle

    Ko će da plati dug Er Srbije od preko 56 miliona evra koji upravo dospeva, nije neko intrigantno pitanje. Mada postoje tri opcije – da kompanija dug ne plati, dakle da bankrotira, da deo duga preuzme suvlasnik Etihad, što se neće desiti, i da taj novac plati država Srbija – svi znamo da će se desiti treća opcija. Samo ne znamo dokle

  • Čerupanje i čuvanje socijalnog mira

    Nova ekonomija 73, septembar 2020.

    Prošlu godinu EPS je završio sa gubitkom od 33 miliona evra, umesto planirane dobiti od oko milion evra. Nema nažalost objašnjenja zašto je planirani dobitak bio tako mali.

    Prošlu godinu EPS je završio sa gubitkom od 33 miliona evra, umesto planirane dobiti od oko milion evra. Nema nažalost objašnjenja zašto je planirani dobitak bio tako mali.

  • Etihadu vlasništvo, Srbiji dugovi

    Nova ekonomija Broj 72, jul 2020.

    Koliko će pandemija koštati Er Srbiju i da li će cenu platiti samo poreski obveznici Srbije? Da li će se postići sporazum da za dugove garantuje država, da li će Srbija morati da otkupi udeo Etihada i koliko stotina miliona će to koštati poreske obveznike

    Koliko će pandemija koštati Er Srbiju i da li će cenu platiti samo poreski obveznici Srbije? Da li će se postići sporazum da za dugove garantuje država, da li će Srbija morati da otkupi udeo Etihada i koliko stotina miliona će to koštati poreske obveznike

  • I subvencije i gubici

    Nova ekonomija 71, jun 2020.

    Tokom prošle godine 549 javnih preduzeća napravilo pet miliona evra gubitka uz 244 miliona evra subvencija, dok su tokom 2018. godine javna preduzeća u zbiru ostvarila pozitivan poslovni rezultat, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Da nije bilo subvencija države, gubici bi bili znatno veći

    Tokom prošle godine 549 javnih preduzeća napravilo pet miliona evra gubitka uz 244 miliona evra subvencija, dok su tokom 2018. godine javna preduzeća u zbiru ostvarila pozitivan poslovni rezultat, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Da nije bilo subvencija države, gubici bi bili znatno veći

  • Državna metla, pa pod tepih

    Nova ekonomija Broj 70, maj 2020.

    Korporativne obveznice odavno postoje na razvijenim tržištima, ali bojim se da bi se u našem slučaju mogle iskoristiti da se pokriju gubici i loši potezi uprave

    Korporativne obveznice odavno postoje na razvijenim tržištima, ali bojim se da bi se u našem slučaju mogle iskoristiti da se pokriju gubici i loši potezi uprave

  • Partijska lojalnost iznad struke

    Nova ekonomija Broj 69, april 2020.

    Kad je direktor javnog preduzeća u v. d. stanju, on nema kapacitet da misli dugoročno, jer uvek može biti smenjen. Najopasnija posledica nezakonitog v. d. stanja, naročito u slučajevima kada su prekoračeni maksimalni zakonski rokovi za takvo stanje, jeste to što su sve odluke takvih direktora nezakonite – počev od banalnih odluka o zapošljavanju ili raskidu radnog odnosa, pa do ugovora koji mogu vredeti milione evra

    Kad je direktor javnog preduzeća u v. d. stanju, on nema kapacitet da misli dugoročno, jer uvek može biti smenjen. Najopasnija posledica nezakonitog v. d. stanja, naročito u slučajevima kada su prekoračeni maksimalni zakonski rokovi za takvo stanje, jeste to što su sve odluke takvih direktora nezakonite – počev od banalnih odluka o zapošljavanju ili raskidu radnog odnosa, pa do ugovora koji mogu vredeti milione evra

  • Posluje se i dalje na račun budžeta

    Nova ekonomija Broj 68, mart 2020.

    Prema budžetu za ovu godinu više od 200 miliona evra država će izdvojiti za subvencije javnim preduzećima. Najveći deo, 14 milijardi dinara, ide Železnicama, dok je 7,9 milijardi namenjeno JP Putevi Srbije

    Prema budžetu za ovu godinu više od 200 miliona evra država će izdvojiti za subvencije javnim preduzećima. Najveći deo, 14 milijardi dinara, ide Železnicama, dok je 7,9 milijardi namenjeno JP Putevi Srbije

  • Ima li kraja agoniji

    Nova ekonomija Br.17 - 1.1.2015.

    Javna i uopšte državna preduzeća su u 2014. godini isplivala na površinu kao jedan od najvećih, ako ne i najveći problem srpske privrede. Sa gubicima u 2013. godini od 51 milijardu dinara (ministar privrede Željko Sertić je nedavno saopštio da...

    Javna i uopšte državna preduzeća su u 2014. godini isplivala na površinu kao jedan od najvećih, ako ne i najveći problem srpske privrede. Sa gubicima u 2013. godini od 51 milijardu dinara (ministar privrede Željko Sertić je nedavno saopštio da...

  • Reforma javnih preduzeća - da li je ovog puta ozbiljno?

    Nova ekonomija Br.16 - 1.12.2014.

    Vlada najavljuje uvođenje reda u javna preduzeća jer su potopila republički budžet u 2014. godini, ali istovremeno već dve godine ne primenjuje Zakon o javnim preduzećima. Da li će posao u državnoj firmi ostati san svakog mladog stanovnika Srbije?

    Vlada najavljuje uvođenje reda u javna preduzeća jer su potopila republički budžet u 2014. godini, ali istovremeno već dve godine ne primenjuje Zakon o javnim preduzećima. Da li će posao u državnoj firmi ostati san svakog mladog stanovnika Srbije?

  • Galantni poklon Etihadu

    Nova ekonomija Br.15 - 1.11.2014.

    Sledeće godine sprema se privatizacija ili koncesija Aerodroma Beograd, „srebrnine" među javnim preduzećima. Iako profitabilan, Aerodrom već godinama pati od lošeg upravljanja (tri direktora završila na sudu), partijskog upravljanja i nenaplativih...

    Sledeće godine sprema se privatizacija ili koncesija Aerodroma Beograd, „srebrnine" među javnim preduzećima. Iako profitabilan, Aerodrom već godinama pati od lošeg upravljanja (tri direktora završila na sudu), partijskog upravljanja i nenaplativih...

  • Krah srpskog državnog bankarstva: Šta smo naučili?

    Nova ekonomija Br.14 - 1.10.2014.

    Kada je početkom oktobra 2011. godine u Ministarstvo finansija stigao zvaničan dopis Narodne banke Srbije da je Agrobanka kritično potkapitalizovana, bilo je jasno da situacija u bankarskom sektoru u Srbiji više neće biti ista. Razlog više za...

    Kada je početkom oktobra 2011. godine u Ministarstvo finansija stigao zvaničan dopis Narodne banke Srbije da je Agrobanka kritično potkapitalizovana, bilo je jasno da situacija u bankarskom sektoru u Srbiji više neće biti ista. Razlog više za ...

  • Socijalna pomoć deluks

    Nova ekonomija Br.13 - 1.09.2014.

    Preko javnih preduzeća se već decenijama vodi socijalna politika, čime se održava privid standarda društva. Ceh ipak dolazi na naplatu, preko dugova koji se plaćaju iz budžeta. Državu socijalna funkcija javnih preduzeća košta 200 miliona evra godišnje

    Preko javnih preduzeća se već decenijama vodi socijalna politika, čime se održava privid standarda društva. Ceh ipak dolazi na naplatu, preko dugova koji se plaćaju iz budžeta. Državu socijalna funkcija javnih preduzeća košta 200 miliona evra godišnje

  • Gubitak javnih preduzeća dva puta veći od gubitka cele privrede

    Nova ekonomija Br.12 - 1.07.2014.

    U 2013. godini gubitak javnih preduzeća iznosio je 51 milijardu dinara, naspram 23 milijarde gubitka celokupne privrede. Dok je u ukupnoj privredi smanjen broj zaposlenih za više od 18.000, u javnom preduzećima dodatno je zaposleno oko 1.200 ljudi u 2013. godinip>

    U 2013. godini gubitak javnih preduzeća iznosio je 51 milijardu dinara, naspram 23 milijarde gubitka celokupne privrede. Dok je u ukupnoj privredi smanjen broj zaposlenih za više od 18.000, u javnom preduzećima dodatno je zaposleno oko 1.200 ljudi u 2013. godini

  • Socijalna funkcija javnih preduzeća

    Nova ekonomija Br.12 - 1.07.2014.

    Prema podacima Agencije za privredne registre, koja je analizirala finansijske izveštaje privrednih društava u 2013. godini, najznačajniji uzrok gubitaka javnih preduzeća nalazi se u stavci „ostali gubici", a što se pre svega odnosi na otpise potraživanja, koji su iznosili čak 67 milijardi dinara. Ovaj podatak je više nego dovoljan da se pokrene tema ogromnih potraživanja koja javna preduzeća imaju prema domaćinstvima, privredi...p>

    Prema podacima Agencije za privredne registre, koja je analizirala finansijske izveštaje privrednih društava u 2013. godini, najznačajniji uzrok gubitaka javnih preduzeća nalazi se u stavci „ostali gubici", a što se pre svega odnosi na otpise potraživanja, koji su iznosili čak 67 milijardi dinara. Ovaj podatak je više nego dovoljan da se pokrene tema ogromnih potraživanja koja javna preduzeća imaju prema domaćinstvima, privredi...

  • Najveća državna preduzeća prošle godine izgubila 400M €

    Nova ekonomija Br.11 - 1.06.2014.

    Ubedljivo najgori finansijski rezultat u 2013. godini zabeležio je Srbijagas sa ukupnim minusom od neverovatnih 440 miliona evra. To je više od jednog procentnog poena bruto društvenog proizvoda Srbije, a koliko je to, jasno je iz podatka da je privredni rast za ovu godinu, pre poplava, procenjen na maksimalno jedan odsto. Da je Srbijagas poslovao na nuli, deset najvećih javnih preduzeća bi čak u zbiru zabeležilo profit

    Ubedljivo najgori finansijski rezultat u 2013. godini zabeležio je Srbijagas sa ukupnim minusom od neverovatnih 440 miliona evra. To je više od jednog procentnog poena bruto društvenog proizvoda Srbije, a koliko je to, jasno je iz podatka da je privredni rast za ovu godinu, pre poplava, procenjen na maksimalno jedan odsto. Da je Srbijagas poslovao na nuli, deset najvećih javnih preduzeća bi čak u zbiru zabeležilo profit

  • Hoće li biti reforme javnih preduzeća

    Nova ekonomija Br.11 - 1.06.2014.

    Da li će Vlada da krene u rešavanje problema javnih preduzeća u Srbiji kao što je najavljeno kao jedan od postizbornih prioriteta, šta su najveći problemi i kako ih je moguće rešiti, koja od njih treba privatizovati, pitanja su za ekonomiste različitioh političkih i ekonomskih orijentacija, koji govore za "Novu ekonomiju"

    Da li će Vlada da krene u rešavanje problema javnih preduzeća u Srbiji kao što je najavljeno kao jedan od postizbornih prioriteta, šta su najveći problemi i kako ih je moguće rešiti, koja od njih treba privatizovati, pitanja su za ekonomiste različitioh političkih i ekonomskih orijentacija, koji govore za "Novu ekonomiju"

  • Pranje novca: Od privatizacije do građevine

    Nova ekonomija Br.10 - 1.05.2014.

    Dok domaći kriminalci još uvek za svoje poslove koriste i ofšor zone, atraktivnost naše zemlje vide italijanska i ruska mafija. Procene govore da se na ovaj način u sistem ubace milijarde evra nelegalno stečenog novca.

    Dok domaći kriminalci još uvek za svoje poslove koriste i ofšor zone, atraktivnost naše zemlje vide italijanska i ruska mafija. Procene govore da se na ovaj način u sistem ubace milijarde evra nelegalno stečenog novca.

  • Kako se u javnim preduzećima zakoni krše bez posledica

    Nova ekonomija Br.10 - 1.05.2014.

    Iza ogromnih gubitaka i dugova javnih preduzeća stoji kršenje zakona, nesprovođenje javnih nabavki i netransparentno poslovanje, čiji je vrh ledenog brega tek načela Državna revizorska institucija..

    Iza ogromnih gubitaka i dugova javnih preduzeća stoji kršenje zakona, nesprovođenje javnih nabavki i netransparentno poslovanje, čiji je vrh ledenog brega tek načela Državna revizorska institucija.

  • Gubitaška sponzorstva na račun svih nas

    Nova ekonomija Br.10 - 1.05.2014.

    Jat Airways je u periodu od 2010. do kraja 2013. potrošio oko 1,3 miliona evra, po sadašnjem kursu, za sponzorstva sportskih klubova i organizacija. Elektroprivreda Srbije (EPS) 2010. godine je sponzorisala Fudbalski klub Partizan sa 800.000 evra za učešće u Ligi šampiona. Pomaganje neprofitnim sportovima koji treba da opstanu je jedno, a pokrivanje dugova i enormnih primanja igrača i trenera u profitnim sportovima nešto sasvim drugo.

    Jat Airways je u periodu od 2010. do kraja 2013. potrošio oko 1,3 miliona evra, po sadašnjem kursu, za sponzorstva sportskih klubova i organizacija. Elektroprivreda Srbije (EPS) 2010. godine je sponzorisala Fudbalski klub Partizan sa 800.000 evra za učešće u Ligi šampiona. Pomaganje neprofitnim sportovima koji treba da opstanu je jedno, a pokrivanje dugova i enormnih primanja igrača i trenera u profitnim sportovima nešto sasvim drugo.

  • Ko i kako upravlja javnim preduzećima

    Nova ekonomija Br.9 - 1.04.2014.

    Od 25 javnih preduzeća, godišnji program poslovanja za 2014. godinu nije usvojilo njih 14, dok šest javnih preduzeća nije raspisalo konkurse za izbor direktora. Od preduzeća u kojima su raspisani konkursi, još ni u jednom nije imenovan direktor na osnovu konkursa

    Od 25 javnih preduzeća, godišnji program poslovanja za 2014. godinu nije usvojilo njih 14, dok šest javnih preduzeća nije raspisalo konkurse za izbor direktora. Od preduzeća u kojima su raspisani konkursi, još ni u jednom nije imenovan direktor na osnovu konkursa

  • Aleksandar Obradović - Ne treba nam 650 direktora

    Nova ekonomija Br.9 - 1.04.2014.

    U EPS-u imamo glomaznu administraciju, više od 650 direktora, od toga 14 finansijskih, 14 IT i čak 14 PR direktora. Pri tome, svaki od njih ima svoje službe, sektore i direkcije, zamislite koliko tu imamo prostora za uštede, kaže Obradović

    U EPS-u imamo glomaznu administraciju, više od 650 direktora, od toga 14 finansijskih, 14 IT i čak 14 PR direktora. Pri tome, svaki od njih ima svoje službe, sektore i direkcije, zamislite koliko tu imamo prostora za uštede, kaže Obradović

  • Katarina Đulić - Bez kontrole i jasnih ciljeva

    Nova ekonomija Br.9 - 1.04.2014.

    Upravljanje javnim preduzećima svuda u svetu, pa i u Srbiji, otežavaju problemi koje možemo grupisati u četiri grupe – nejasno definisane poslovne ciljeve, nedostatak kontrole nad menadžmentom, netransparentnost poslovanja i na kraju je tu problem sastava nadzornih odbora. Uspešnost rešavanja ovih problema ujedno je i ključ uspešnog funkcionisanja javnih preduzeća.

    Upravljanje javnim preduzećima svuda u svetu, pa i u Srbiji, otežavaju problemi koje možemo grupisati u četiri grupe – nejasno definisane poslovne ciljeve, nedostatak kontrole nad menadžmentom, netransparentnost poslovanja i na kraju je tu problem sastava nadzornih odbora. Uspešnost rešavanja ovih problema ujedno je i ključ uspešnog funkcionisanja javnih preduzeća.

  • Zašto je važan deo ekonomije tako zapušten

    Nova ekonomija Br.8 - 1.03.2014.

    Država i deceniju nakon ulaska u tranziciju i dalje u vlasništvu ima oko 1.300 preduzeća koja zapošljavaju 280.000 ljudi. Njihove glavne karakteristike su neefikasnost, gubici, dugovi i partijsko zapošljavanje

    Država i deceniju nakon ulaska u tranziciju i dalje u vlasništvu ima oko 1.300 preduzeća koja zapošljavaju 280.000 ljudi. Njihove glavne karakteristike su neefikasnost, gubici, dugovi i partijsko zapošljavanje

  • Milijarde na račun države - Javna preduzeća i finansije

    Nova ekonomija Br.8 - 1.03.2014.

    Loše upravljanje javnim preduzećima i bankama koštaće državu oko 60 milijardi dinara ove godine i stvoriće isto toliko dodatnih obaveza koje će se plaćati od 2015. godine, ocena je Fiskalnog saveta Srbije

    Loše upravljanje javnim preduzećima i bankama koštaće državu oko 60 milijardi dinara ove godine i stvoriće isto toliko dodatnih obaveza koje će se plaćati od 2015. godine, ocena je Fiskalnog saveta Srbije